Милка
Прича о једној фотографији, једној породици и једној љубави

Insjecak iz novina

Први сусрет

Једног дана, јуна мјесеца 1899. године, кад сам дошла у Бању Луку, стајала сам са својом пријатељицом Кристом Бузаxић пред дућаном њеног оца. Пришао нам је Кристин брат Саво са још једним младићем. Представио нам се кратко: Петар Кочић. Био је тада свршен матурант – лијепо развијен, кршан и наочит момак са штапићем у руци. И он је мене заборавио. Стидјела сам се да гледам у њега – такве су тада биле дјевојке. Питао ме је шта читам и понудио ми “Босанску вилу”.
Сутрадан је сам шетао испред моје куће са црвеном ружом и штапићем. Изишла сам крадом и стала с њим на капију. Дао ми је “Вилу” и ружицу. Сусрет је био кратак и познанство обновљено.

Прочитај више Јун 1899.
Pismo

Само нас гроб може раставити

Милка, не могу ти исказати како сам био срећан кад сам наслонио своју главу на твоје бујне и младе груди, слушајући силно куцање твога млађаног и жарког срца, које једино за ме куца и живи. Буди весела, опет велим, јер нас гроб само може раставити.

Прочитај више 24. август 1899.
Pismo

Мргуда

Веруј, Мицо, да те силно љубим и да те нећу изневерити, а што се тебе тиче, ти ради ка-ко ти срце заповеда, па нећеш погрешити.

Прочитај више 2.10.1899.
Pismo

Хоћу да се женим!

Сад ово, пази добро. Ја хоћу да се женим. И то овако: да се ја и ти вјенчамо тамо у Јошавци код оног твог попа. За то не треба нико да зна. Ја ћу извадити од свог попа вјенча-ницу, па ћу тамо доћи да се у највећој тишини вјенчамо. Ја нећу ни оца звати, ни брата – никог!

Прочитај више 21. 3. 1901.
Pismo

Четири дана у Јошавци

Бављењем с тобом у Јошавци, она њежна твоја брига о мени и о нашој срећи, учинила да данас ни о чем другом не мислим већ о теби. Онај тихи и мирни породични живот за она четири дана у Јошавци мене је чисто преобразио, – ја данас друкчије мислим него што сам досад мислио. Мени и сад лебди пред очима она слика: како ја сједим за сто-лом, а ти улазиш на врата и носиш вечеру… Послије вечере ти долазиш на мој кревет, па се разговарамо, грлимо и љубимо…

Прочитај више 25. 5. 1901.
Pismo

За кога се то удала Милка?!

Поштовани господине,
Ово је писмо у први мах намијењено Вашој ћерки Милки. Послије сам се предомислио, да је боље за Вашу кћерку да се на Вас обратим. Као што вам је свакако познато, ја сам, већ ово је четврта година, стајао с Вашом ћерком у преписци. Отворено, без устезања, смијем Вам казати да сам Милку од свег срца во-лио, и то од првог часа кад сам се упознао с њом.

Прочитај више 10. јануар 1903.
Location

Мргудо, не могу ти описати колико те волим!

Тек те сад онако силно, ватрено, заносно љубим и волим, јер вјеруј ми: да сам те изгубио, ја бих досад био међу мртвима. Да сам имао револвер, пуцао бих на себе, јер не можеш појмити како ме је била обузела некаква дубока, неизмјерна туга и очајна усамљеност.

Прочитај више 1.11.1903.
Location

Тавничка врата и свјетлост бијелог дана

Драга моја и слатка Милко,
ја сам се прије неки дан вратио из Беча. У Бањој Луци био сам само један дан, па сам одмах побјегао. Бања Лука није ми драга, јер нема ништа драго у њој. Да сам остао само један дан у Бањој Луци, о томе се можеш, кад хоћеш, увјерити. Моје су мисли и жеље у твојој лијепој Јошавци.

Прочитај више 23. 6. 1903.
Location

Тајно вјенчање

Под вијенцем од винове лозе који је на брзину исплела Анђа Марић, сат времена прије поноћи, вјенчали су се Петар и Милка. Петар је хтио да их у Јошавци вјенча прота Петар Иванковић, али се он није хтио замјерити Милкином оцу. Још исте ноћи побјегли су за Београд.

Прочитај више 18. 9. 1904.
Location

Да живи Кочић!

У Рајловцу код Рељева дочекали су ме сви богослови, један је држао говор, ја сам му одговорио. Кроз мрачну ноћ орило се: "Да живи Кочић, неустрашиви борац народа српског. Доле с тиранима земље наше!"

Прочитај више новембра 1906.
Location

Писмо из Црне куће

О, да знаш како ми је овдје тавновати. Да си ти уза ме, мени би тако лако било. Ја ни о ком и ни о чем другом не мислим него о теби. Пази на се и на своје здравље. Ја сам здрав, не боли ме ништа него душа и срце за тобом. Цоцо, ти мене не волиш, ја се љутим на те и плачем, много плачем. Ти мене можда за све кривиш што се десило са мном. Није то све моја кривица, јер је све ово морало бити.

Прочитај више 11. 11. 1907.
Location

У духу клечим пред тобом и преклињем те за љубав

Мушко срце се расплинуло моје у саму тугу и јад. Ја тог јада, ја те туге не би тако силно осјећао да не мислим на несрећу која је тебе постигла овом мојом црном судбином. У духу ја клечим пред тобом и преклињем те за љубав твоју, јер ћу излудити. Ја видим да је мене свак оставио, па страхујем у души да ћеш ме и ти оставити и заборавити. Можда мене и Стево мрзи, јер он тебе неизмјерно воли. Он мене зато мрзи што си ти пала у несрећу због мене. Ја сам то видио на њему пред судом. Ја на својој души носим велики гријех, јер сам се огријешио о те, те ми је зато двапут теже тавновати.

Прочитај више 7. 12. 1907.
Location

Мртвило и чамотиња

Драга моја Милка,
Овдје живот тече мрачно и једнолико. Што данашњи дан доноси, донијеће и сутрашњи: све увијек једно те исто, и то човјека највише убија и циједи. Мојом душом овладало је мртвило и чамотиња. Једино што жалим, тебе, а друго ми је све равно до мора.

Прочитај више 13. 3. 1908.
Location

Пут до затвора

Кад смо пролазили кроз чаршију, свијету је одмах упао у очи затворен фијакер који је долазио од Црне куће, и кроз чије су се отворе са стране сјактиле жандарске бајонете. Многи Срби православни и муслимани опазише ме у колима међу жандарима, поскакаше с ћепенака и из дућана, поздрављајући ме и довикујући: "Сретан пут! ...Оћераше Кочића жандари у Доњу Тузлу!"

Прочитај више 2. 4. 1908.
Location

Црна кућа ко рођена кућа

Мени сад засад ништа не треба. Само ти могу рећи да ме је овај пут, дуги пут, ипак доста уморио и да ми је врло тешко пао поновни растанак од тебе и од наше Бање Луке. Волио бих да нисам морао ни долазити. Мени је наша Црна кућа постала као моја рођена кућа, и ја се у њој не осјећам као затворен. Ова, пак, доњотузланска тавница мртва је и пуна чамотиње као каква заробљена и поробљена земља, којој би могло бити име и Босна. Бадава, ми се Крајишници ипак у нечем разликујемо од наше посавске браће, која су врло погодан и подесан елеменат за робовање и тавновање.

Прочитај више 20. 4. 1908.
Location

Њима је новац и Бог и Отаџбина

То ти с правом од њих тражи и немој да би се понизила пред тим ћифтама, којима је новац и Бог и Отаџбина. Ако не могнеш код њих ништа успјети – то не чини ништа. Главно је да човјек чува свој понос. Ја да свог поноса и карактера нисам чувао, сигурно не би овдје данас лежао, него бих се проводио и веселио у слободи.

Прочитај више 12. 5. 1908.
Location

Једва чекам да одеш у хапс

Мене слобода лично много и не весели, јер изван тавнице имам врло мало пријатеља. Једна личност, за коју сам држао да ми је пријатељ, рекла ми је: "Једва чекам да одеш у хапс." Те ми ријечи никад не силазе с ума, и много жалим на тог свог пријатеља, зато што ми се и поред ових ријечи представља велик пријатељ.

Прочитај више 27. 5. 1908.
Location

Моја болест није бог зна шта

Моја болест није бог зна шта. Презебао сам у априлу у овој одурној собетини, па ме боле леђа и жигају ноге. То је све, и то није опасно, него је непријатно и тешко трпјети. Љекару се ја царевом не обраћам жив ни за какву помоћ. Немам повјерења ни у знање ни у савјесност. Иначе је овдашњи љекар добар човјек и врло уредно походи тамницу.

Прочитај више 25. 8. 1908.
Location

Могућа слобода

Драга моја Милко,
Прекјуче сам предао на Врховни суд молбу ради одгоде наступа казне и надам се да ће ми се ова молба повољно ријешити. Тако ћу, можда, моћи на 22. јуна бити на слободи. Молим те, пошаљи ми одмах моје љетно одијело, ако је читаво и чисто, један пар чарапа, два рупчића, једну кошуљу и једну машну, јер ми се ова покварила. Мој је веш готово сав неопран.

Прочитај више 8. 6. 1908.
Location

Штрајк глађу

Због непрекидног и незаконитог самотног затвора, због грубог и неотесаног вријеђања од стране овд. керкермајстора и због тога што ми не дају ни с ким разговарати, саопштио сам данас госп. президенту да ћу ступити у штрајк гладовања (Hungerstreik). Госп. президент ми је обећао да ће о овој мојој одлуци писати влади и уједно ми је савјетовао да одустанем од своје намјере док од владе не дође одговор. Ја сам на то пристао. На овај очајни корак нагнала ме је неизмјерна душевна патња вјечитог ћутања и самоће. Чисто сам и оглувио и онијемио од непрекидног ћутања.

Прочитај више 22. 6. 1908.
Location

Политички кривац

За себе могу рећи да би ми много лакше било да ме не турише у политичке кривце. Чак ми је забрањено да не смијем ни са кључарима коју ријеч измијенити. И то у закону стоји! Али све ће бити и проћи.

Прочитај више 1. 7. 1908.
Location

Све ће бити и проћи

Драги мој и мили Цоцо, ја сам се тебе много, премного зажелио. Ти немој жалити новаца и немој се патити. Као што год мени чиниш, чини и себи и Љепој. По свему изгледа да ја немам никог на овом свијету него вас двије. Ја се тебе увијек сјећам, и у дану и у ноћи, и увијек на те мислим, Теби би можда много лакше било да си остала у Бањој Луци, јер овдје немаш никог познатог, па ти је врло тешко. То ја врло добро знам, па ми је тешко што се због мене патиш и мучиш, али ће све бити и проћи.

Прочитај више 18. 7. 1908.
Location

Запамти ово!

Запамти добро ово: као што год у густој помрчини не можеш наћи свјетлости, исто ћеш тако узалуд у земљи без Слободе тражити Правду. Слобода је света и узвишена мајка Правде. Без Слободе, без мајке своје, Правда се претвара у једну обичну курветину путару, која по широким царским друмовима трује и заражава невине, одузимајући им подмукло младост, свјежину и здравље!

Прочитај више август 1908.
Location

Брига за Слободана

Драга моја Милка,
Од тебе још не добих одговора на моју пошљедњу карту, (па не знам како сте и је ли наш мили и мали Слободан здрав. Ја увијек мислим на вас све, а нарочито на мог малог Слободанчића.

Молим те, јави ми како сте и како живите. Мени је врло необично без вас.

Драга моја Милка, немој да се патиш и немој да сувише штедиш па да се напатиш. Пази добро дијете.

Прочитај више 29. 10. 1910.
Location

Ја сам се вас свију зажелио

Говори се да ће Сабор бити кроз 15 дана одгођен. Ја мислим тражити допуст кроз који дан да вас походим јер сам вас свију зажелио, нарочито тебе и мог драгог Слободана. Како је он? Је ли здрав? Гуче ли?

Прочитај више 23. 11. 1910.
Location

Комендије

Драга моја Милка,
Твоје ме је писмо обрадовало, јер на два своја писма не добих од тебе одговора. Драго ми је много што је мој Слободан стално здрав и чио. Да ли имало гуче?

Сабор ће се одгодити у ову идућу суботу (10. по нов. кал.). Оне комендије у Сабору нису ништа. Таке се комендије дешавају у свима саборима, па и у босанском. Зато се немој бринути.

Прочитај више 4. 12. 1910.
Location

Отварање Сабора

Сабор је јуче отворен. Ми смо Срби противни влади, Турци и католици су уз владу, па може бити свашта.

Ништа друго ново немам да ти одовуд јавим.

Прочитај више 24. 1. 1911.
Location

Неспавање и неуредан живот

Молим те, припази на се, а још више на малог. Знам да те неспавање и неуредан живог сатра, али шта ћеш, мора се трпјети док Слободан мало одрасте. И он ће ваљда постати мало бољи него што је данас.

Прочитај више 29. 1. 1911.
Location

Хладноћа, болест и неизвјесност

Драга моја Милка,
Синоћ сам сретно приспио у Сарајево. У путу ми је било прилично хладно. Нисам вам ради тога могао писати ни из Бочца ни из Јајца, као обично што сам чинио.

Овдје нема ништа ново што би требало да ти опширно јавим. Само ти јављам да се је Симо разболио. Данас идем да га обиђем. Пази на Слободана и на своје здравље, и буди увјерена да вас се ја увијек сјећам и на вас само мислим.

Прочитај више фебруар 1911.
Location

Пазите на себе

Драга моја Милко,

Припази на се и Слободана. Изведи га напоље, јер је тамо, како чујем, врло лијепо вријеме! Све вас топло поздравља и грли ваш Петар. Нарочито тебе и Слободана.

Љуби те твој Петар.

Прочитај више 24. 2. 1911.
Location

Што се не јављаш?

Драга моја и слатка Милко,
Примио сам твоју карту, и криво ми је што ми редовно не одговараш на моје карте. Ваљда имаш толико времена да напишеш неколико ријечи. Додуше, имаш ти посла око малог, али би ипак то могла учинити.

Прочитај више 30. 3. 1911.
Location

Велика џефа у Сабору

Ја сам знам да Ти је тешко са Слободаном, али шта ћеш: дијете је дијете, мора се трпјети. У нас се у Сабору ухватила велика џефа. Босански католици хоће да нас све уз припомоћ Турака похрвате, а Турци уз припомоћ католика хоће да кмета и сељака за вјечита времена заробе.

Кроз који дан доћи ће аграрно питање. Морам бити овдје, јер се бојим да нас народ не назове издајницима.

Прочитај више 24. 3. 1911.
Location

Слободанова смрт

Умире Слободан, син Петра и Милке. Након његове смрти Петар почиње убрзано да се разболијева.

Прочитај више новембар 1913.
Location

Прво писмо из Душевне болнице

Драга Милка,
Ја сам још у Београду. Шта ви радите, како ви живите, како је Лепосава и Вида? Чујем да је Вида болесна. Њена сестра овде је мени долазила у посету. Гледаћу да дођем што пре тамо у Сарајево.

С поздравом српским

Петар Кочић, нар. посланик

Прочитај више 2. 2. 1914.
Location

Здрав сам

Драга Милко,
Ја се још налазим у Србији и здрав сам. Ништа ми не фали. Гледаћу да што прије дођем тамо кроз неколико дана. Овамо ми је досадно и не могу мирно.

Прочитај више 12. 2. 1914.
Location

Оздравио сам

Драга Милка,
Ја сам оздравио и једва чекам да те видим моја драга Милко и пишем да ти изађеш пред мене. Кажи Лепосави да је лепо и уљудно поздрављам.

Уз српски поздрав

Петар Кочић,

народни посланик и српски књижевник

Прочитај више 25. 4. 1914.
Location

Ја сам здрав

Драга моја Милкицо,
Ја сам здрав и весео. Пишем један роман и Лепа је била код мене и таст Стево Вукмановић. Како сте ви? Драга Милкице, дођи ти по мене.

Са српским поздравом и љубим тебе и Лепу

Петар Кочић

народни посланик и српски књижевник

Прочитај више 11. 6. 1914.
Location

Још сам у болници

Драга Милка,
Ја сам још у болници и овдје у Београду и кад пођем тамо, јавићу ће теби и Љепосави и свима другима.

Примите српски поздрав

П. Кочић.

Прочитај више крај 1914. или почетак 1915.
Location

Јул 1916.

Драга моја Милко, видео сам се с Вуком Мишковићем овде. Пољуби малу и поздрави све.

Прочитај више 23. 6. 1903.
Location

Петрова смрт

У Београду у душевној болници умире Петар Кочић. Милка је тада рекла: "Бићу удовица пола вијека, а онда ћу да умрем."

Прочитај више 1966.
Location

Милкина смрт

Тачно педесет година након Петрове смрти у Београду умире Милка Кочић. Никад се није поново удала.

Прочитај више 23. 6. 1903.